Kisne noci

I ove noći mislim na tebe. Šetala sam kišnim ulicama bosa u  nadi da ću te sresti i da ćeš me podići svojim toplim rukama i odvesti u nepoznato. Iako nikada nisam osetila tvoj miris, činilo se da si blizu. Možda si projurio kroz kapljice držeći neku tuđu ruku u svojoj ne mirišeći kišu. Jer, da si je mirisao osetio bi da sam tu negde u blizini. A, možda si samo s prozora gledao rominjavu kišu dok ti je cigareta u ustima bila vlažna. Ja sam za to vreme skakala po mesečevim  barama skrivajući se ispod drveta od pasa lutalica. Mogu da se zakunem da sam u jednoj bari videla tvoj lik. Bio je tako jasan, tako lep i znatiželjan. Gledao me je tim razigranim očima sna i strasti. Kada sam ga upitala sta radi tu u bari, odgovorio mi je da čeka jednu devojku koja će ga probuditi iz melanholičnog sna.

„A da li ta devojka ima ime?“, upitah ga, a on odgovori „Ona se zove imenom najlepše zore, najsjajnije mesečine, najslađeg sna, najbudnije jave, ona se zove najmilim imenom“. Na trenutak je zastao, podigao levu obrvu i rekao “ A kako se ti zoveš, čini mi se kao da sam te negde već sreo?“. Utom, padne jedna velika kapljica na baru, pomuti tvoj lik koji ubrzo totalno nestane. Jedna suza je pala u more istih, dok sam te nogama hladnoće tražila u svim oblicima. Posle toga te nisam više videla. Ali, osećam tvoj miris svake noći. Tu, dole u trbuhu protutnji držeći se za krila leptira. I znam da i ti mene tražiš, samo verovatno na kiši na koju retko izlazim jer sam odrala tabane skakajući po barama.

Kada me budeš pronašao znam da će biti dovoljan samo jedan pogled i dodir ruke da shvatiš da sam ja ta koju si dozivao. Pozvaćeš me najmilijim imenom, zagrliću te iz sve snage i poljubiti u vrat jer tu najviše volim, ali ti to već znaš. Podignućeš me visoko skoro do zvezda koje će sjajiti u tvojim očima i odvesti u najlepše noći.