Kada tišina progovori

Neću vas žaliti jer znam da ste izgubili sve, krov nad glavom, uspomene, porodicu, decu, kućnog ljubimca, komšinicu, svoju omiljenu prodavnicu i taj park gde se vaše dete igra. Više nije bitno da li ste ili niste se javili komšiji u prolazu, dok trčite uz stepenice vaše visokospratnice, u centru Obrenovca. Nije bitno da li vaš sin ili ćerka nije uradio domaći zadatak i da li ste prošetali te večeri vašeg pekinezera.

Neću vas žaliti, već ću vam pomoći!

„Svi ćemo pamtiti taj kobni petak. Umesto da se opustimo, posle naporne radne nedelje, poslednjeg časa u školi, duge smene u TENT-u i fine kafice sa komšinicom u dvorištu, načuli smo na TV-u da Sava nadolazi u našem divnom Obrenovcu. Pre par dana čitali smo svuda da nema mesta za paniku, da voda doći neće i da nema potrebe za evakuacijom.

Komšinica Jovanka i ja smo nezadovoljno klimale glavom na TV kreature koje su nam saopštavale najnovije vesti, skupile šoljice, stavile u sudoperu i uzele dokumenta. Do tada je voda već poplavila prvi sprat moje dvospratne kuće. Moj Miladin je radio tog dana u Beogradu. Isključili su nam struju, čuli smo izdaleka neke sirene, a ponajviše krike ljudi koji su se u tom momentu našli na ulici i davili u žutoj demonskoj masi. Jovanka i ja smo otišle na tavan koji je imao terasu bez ograde. Kučići su plivali u toj vodi dok je nivo rastao. Rekoh Jovanki da ćemo svi izginuti, dok je ona bila optimista, govoreći da će pomoć stići. Prošla je noć, dočekasmo popodne sa vodom do drugog sprata. Toliko je narasla, da smo maltene noge mogle da umočimo sa terase u nju. Bez hrane i vode, preživesmo taj period, a onda spazismo dole u vodi neki čamac i jednog mladića obučenog u crno, teget, odelo kako nam maše i viče „Treba li vam što?“ Odgovaramo u isti mah „Život!“ 

Kurir-info1
Kurir-info1
kurir2
kurir2
kuririnfo
kuririnfo
Rtv.rs
Rtv.rs

 

 

Iz vazduha
Iz vazduha

Ljudi dobre volje, mladi, stari, zaposleni, nezaposleni, stranci, naši, Hrvati, Bosanci, Hercegovci, Crnogorci, su prigrlili tastature, osposobili stare ili otvorili nove Twitter naloge i krenuli u borbu za ljudske živote.

Sećam se da taj petak nisam radila, jer sam imala jake bolove u kičmi, tako da sam od kuće obavljala svoje radne zadatke. Petak, subota, nedelja, pa ponedeljak, utorak i sreda, twitter je brujao od tvitova u kojima se nudila pomoć u vidu osnovnih potrepština, prevoza, fizičih sposobnosti, smeštaja, do pronalaženja nestalih osoba. Sajtovi za pomoć su se nizali, Crveni Krst se uključio, Radio amateri sa lica mesta, kao i grupe tviteraša po gradovima, od Srbije do svih zemalja bivše Juge.

Više nije bila bitna boja kože, nacionalnost, bogatstvo, siromaštvo, bitni su bili ljudi – a njima je pomoć bila preko potrebna!

Svako je pomagao koliko god je mogao. U periodu od 20. do 22. maja objavljeno je oko 339 tvitova sa hashtagom #poplave, preko 230 korisnika je tvitovalo. Ovi postovi su došli do preko 512. 000 jedinstvenih pratilaca osoba koje su tvitovale i bilo je preko 668. 000 impresija. Oko 80 % ljudi je ritvitovalo informacije, a prema statistici najviše su tvitovale žene, čak 83 odsto. Trending smo topic, od nedelje, na tviteru. Poziv u pomoć, se u našem slučaju, daleko čuo, što je svetla tačka.

I posle kažete da tišina ne može da progovori?

Screenshot_1Screenshot_3Screenshot_2Screenshot_6Screenshot_7

Advertisements

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s