Boje

Crno, zeleno, pa plavo i smeđe, smenjuju se nijanse kojim bojim svoju memoriju. Šarene su mi uvek bile draže, krajnosti bliže, a bliskosti daleke. Ljubavi nekakve, snovi uvek svakakvi.

Tvoja i svoja, razbarušena stojim i gledam u sve te boje koje se polako gube i više ih i ne prepoznajem. Novih boja nema, trendovi se ponavljaju.

Usnama tangerine ostavljam trag na nečijoj košulji, iz inata. Ponavljam radnju sa karminom, ostavljam ga na kolima sa zanimljivim porukama. Gulim prstenje po njima, kupujem novo. Tako oguljena, usidreno čekaju jutarnje vriske.

Jutra su kafena. Požurim rano, rano, s dozom nade leteći na tmurnim oblacima oko sebe i tražeći željenu boju. Možda je ponekad i sretnem, a i ne primetim. Možda pogled nije dovoljan. Možda je kafa bila prosuta već?

Mrzim glumce. Mrzim ih, jer su srećni. Oni svoje boje, boje svakodnevno. Njihov život je scena i uvek ima nade za nove trendove.

Obukla sam kaput i zapalila cigaretu, pogledala u Mesec i udahnula sebi malo svetlosti. Sutra je novi dan. Nova scena, novi film … Dok se boje ne razliju …

Advertisements

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s