Turizam, koga nema!

Jednog pretežno sunčanog julskog dana, čitajući timeline na tviteru i ispijajući omiljenu mi kafu, jacobs 3 u 1, bacim pogled na fejsbuk i videh da svi, malo po malo, odoše na more. Odakle Vam bre pare da odete u tamo neki Istanbul, Šarm el Šeik, Zakintos i na ostala čudesa, kad ne radite? Boga pitaj, ali činjenice su tu. Bezbroj fotografija, u kupaćem, na piću, u restoranu, u diskoteci, u vodi, na pesku … Šta ja još uvek radim u Beogradu? Neću da idem na Adu, iako mi je blizu, prljava je. Neću da idem na bazen, svi mi skaču na glavu, a nisam neki plivač. Hocu da se opustim i uzivam!

I tako se dečko i ja odlučimo da pretražimo po internetu i pronađemo najbolju ponudu za neki opuštajući vikend. Sećam se da mi je poznanica pre više od godinu dana govorila kako ide u neku banju i kako je sve jeftino, blizu, pravi raj na zemlji. Na veb sajtu www.srbija-banje.com može se naći uopšteno o banjama u Srbiji, ali ne i smeštaji u istim što je veliki nedostatak. Pored poznatog mini akva parka RUC Ždrelo (http://www.ruczdrelo.rs) gde je opšta navala kada je sezona, koristeći se naprednim veštinama pretrage smeštaja napokon nađosmo isti u jednom predivnom apartmanu nedaleko od objekta Ždrelo.

A, evo i kako izgleda … Lepo, zar ne? 🙂

          Rekreativno – ugostiteljsko objekat (RUC) Ždrelo je zapravo mini akva park koji poseduje fitnes centar, saunu, solarijum, parno kupatilo, bazene otvorene i zatvorene sa sve termalno vodom do 40 stepeni. Voda je lekovita, izvire i do 200m ispod zemlje, a koristi se najčešće za lečenje psorijaze i drugih kožnih i reumatskih bolova.

        Banja Ždrelo, koja se nalazi u Opštini Petrovac na Mlavi, prema Žagubici, na nadmorskoj je visini od 160 do 240 m. Okružuju je sa dve strane Homoljske planine, sa dva vrha: Veliki i Mali Vukan. Naziv “Ždrelo” je dobila jer se nalazi na samom ulazu u Gornjačku klisuru. Od Petrovca na Malavi udaljena je 9 km, od Srebrnog jezera 80 km, a od Beograda 130 km. Do Banje se dolazi autoputem Beograd-Niš. Skrene se sa autoputa kod Požarevca i nastavlja magistralnim putem prema Petrovcu na Mlavi.

Sledećeg dana, uputili smo se u RUC Ždrelo, puni pozitivne energije. Ulaz na bazen je 500 dinara i u tu cenu spada i korišćenje saune, solarijuma, parnog kupatila i lekovitog blata, kao i korišćenje soba za presvlačenje i kaseta za ostavljanje stvari, a ukoliko želite da se spuštate toboganima potrebno je da doplatite 200 dinara. Kao mala deca, dečko i ja, razbežali smo se po bazenima, isprobali sve što nam je ponuđeno i na kraju ručkali u jednom finom restoranu u okviru centra.

Po povratku u naš apartman, posmatrajući okolinu primetila sam da osim RUC Ždrelo nema ama baš ničega. Mogle su se videti jedino vile od dragih nam gasterbajtera, poneki putokazi i improvizovani smeštaji. Ali, rekoh naglas, biće bolje verovatno sutra kada budemo krenuli u obilazak.

           

To vam nisam rekla, pre nego što smo krenuli, ja sam kao svaki disciplinovan putnik napravila uredno mapu i popis mesta koja se nalaze u blizini, a koje želimo da obiđemo. Na prvom mestu je bio Petrovac na Mlavi, pa potom selo Bistrica, arheološko nalazište Belovode, manastir Vitovnica, i na kraju Gornjačka klisura i manastir Gornjak.

Tako je i bilo … Krenuli smo putem Petrovca na Mlavi koje je jedno malo mesto, sa uskim ulicama i koje podseća jako na primorske gradiće. Nismo puno šetali jer je bio vikend i sve je bilo zatvoreno. Put nas je vodio ka selu Bistrica za koje ne postoji čak ni putokaz. Saznanjem da tamo nema ničega, krenuli smo putem arheološkog nalazišta Belovode. Od tog trenutka kreće prava avantura. Znate onu našu „Trebalo je da skrenem desno kod Albukerkija iliti Lajkovca“?

          Prema podacima o ovom nalazištu, Belovode je najznačajniji lokalitet iz doba praistorije na području Petrovačke Opštine. Tu su otkriveni tragovi velikog naselja iz mlađeg neolita (od 5500. do 4500 pre nove ere), kada je na prostoru centralnog Balkana egzistirala vinčanska kultura. Lokalitet je smešten na brežuljkastom terenu, oko 10 km jugozapadno od Petrovca, na tromeđi sela: Velikog Laola, Krvija i Tabanovca. Zahvata površinu oko 70 hektara, što ga svrstava u veća naselja vinčanske kulture.

Odlično objašnjeno. Međutim, eto nas u Velikom Laolu gde besomučno stiskamo GPS ne bi li pronašli pravac kuda treba da idemo. Upitasmo meštane, koji nas uputiše na nešto što liči na put, bez ikakvog putokaza. Na slikama možete videti okolinu.

      

Potom nam patke stadoše na put, pa dok smo njih propustili …

Sretosmo uz put i finog mladića na mopedu koji je izgleda “znao put” za Belovode. Naime, “put“ je zapravo vodio ka uskom prolazu koji vodi u šumu ili već gde, gde bi mogao da prođe samo džip, traktor ili eventualno karting vozilo, a kojim smo trebalo da idemo još par kilometara. Pošto je bilo nemoguće probiti se kroz šumu, krenusmo nazad mrzovoljni i besni jer nismo našli “najznačajniji” lokalitet Srbije koji leži, ni manje ni više, na 70 hektara zemlje.

Kako bismo ispunili dan, uputili smo se u manastir Vitovnica koji je dobrih 30 kilometara od čuvenog Velikog Laola. Stigosmo u manastir, čiji smo jedini posetioci bili, pa su morali da ga otvore samo zbog nas. Oduševljeni prirodom okolo, ljubazni čika nam je rekao da se ispod manastira nalazi potočić gde se, ni manje ni više, pojavljuje urezan u steni sam Isus. Ushićeni idejom pohitali smo nizbrdo i ostali zadivljeni netaknutom prirodom i čudnom bojom leptira koji su se igrali oko nas. Sipasmo malo lekovite vode sa izvora, s novo-kupljenim brojanicama i pođosmo nazad. A, evo i slika:

Sutradan smo odlučili da uživamo u našem apartmanu koji je imao pogled na Homoljske planine.

Uveče smo otišli u restoran „Dobar hlad“, koji se nalazi na pola puta od Ždrela do Petrovca na Mlavi. Hrana je bila odlična, a cene jako pristupačne.

Poslednji dan našeg vikend odmora ostavili smo za obilaženje manastira Gornjak koji je smešten u Gornjačkoj klisuri, nedaleko od našeg apartmana.

           Manastir Gornjak zauzima ponosno mesto u našoj istoriji jer je imao i čuvao pokretno crkveno – istorijsko kulturno blago; Povelje kneza Lazara, čašu srebrnu sa inicijalima imena Lazara Hrebeljanovića, vojni barjak Cara Dušana-Silnog, kao i mnoštvo retkih i bogoslužbenih knjiga, krstova i arhivskih zapisa o životu same crkve.

Znajući sve to, krenuli smo putem manastira. Ulazeći dublje u klisuru, zapazili smo sa desne strane puta nešto što je ličilo na oazu u ovom stenovitom području. Naime, to je bio kafe – restoran u samoj steni do koga se dolazilo krivudavim mostom ispod koga teče reka Mlava. Na ulasku nas je dočekala jedna velika, dobra, kuca i njen maleni drugar, ljubazna vlasnica koja nam je rekla da se u sklopu kafe-a čak nalaze i sobe za spavanje. Zapanjeni prizorom, seli smo i obeležili putešestvije fotografijama i video snimcima.

Potom smo se uputili ka manastiru Gornjak, gde je na svu sreću bilo putokaza kako doći do istog. Tiha rečica, po koji plavi leptirić, predivno uređena površina oko manastira, pregršt cveća i mudra monahinja koja nam je u dve rečenice prikazala svrhu življenja. Za razliku od manastira Vitovnica gde nije bilo žive duše, ovde su se mogli naći razni posetioci. Popeli smo se vijugavim stepenicama ka isposnici i slikali predivan pogled. Po povratku, napunili smo vodu na lekovitom izvoru Gornjak, gde smo čekali u redu dobrih 5 minuta. Uzivajte uz slike:

Puni utisaka, fotografija i video snimaka, oprostili smo se od ovih neotkrivenih, prelepih, krajeva i u sumrak krenuli za Beograd.

Ova mini reportaža je pisana u svrhu poboljšanja banjskog turizma, a i turizma uopšte u Srbiji. Krajnje je vreme da glavešine po odborima za #unapređenjebanjskogturizma ostave svoje pečate i papire i krenu putem ukucavanja putokaza i promocije naših predivnih predela.

Nastaviće se …

Advertisements

12 thoughts on “Turizam, koga nema!

  1. Sve je ovo istina, ali surova istina i stcvarnost! Sramota me je sto cu napisati da poticem iz ove sredine u kojoj ste boravili neko vreme, medjutim, politika i glad za novcem znamo sta znaci. Ako bi me pitali da li bih nekome nesto preporucio ili ne – ne bih znao sta da odgovorim. Do tada, svim avanturistima zelim puno srece ako krenu ovamo.

  2. ja ovde isto zivim i mani je ukraceno zbog pivatizaovnog totalno da sebi piutim i ako tu zivim tu napimer nocu da se okupam a nozu je najzanimljivije jer nocu od 10 se to zatvara i samo gosti hotela ako umete sobu a nije unutar kopleksa od kupanja nocu nema nista toliko trebate ljudima reci mogu uzeti motel malo jefinije nocu se kupajte u ladnoj bari

  3. slova sam pomesao zbog slnja sa telefona mi petrovcani to sam hteo reci smo turisti u svojoj okolini mi nemozmo da iskoristimo nista od toga na pimer kupanje nocu za kupanje nocu mogu samo gosoda koja su uzela sobu u hotelu unutar kopleksa nemoj da vas zavara pa umete motel plticete saunu spa sve i nece te imati prava da budete u nutar kopleksaa posle 10h uvece mozete se kupati u bari ispred koja je sad hladan jedva voda u nju tece ta bara je bilo petrovacko mesto okupljana sada je skoro sva voda uzetea i prebacen da puni njegove bazene cista dobit jednom coveku sve je lepo ali jako skupo mislite malo i na svoj grad i svoje ljude…..

  4. Lepo napisano, niko nema para, a svi odose na putovanja van zemlje. Zdrelo jeste fino mesto, ali, naravno, nije besplatno. Ko bi se jos kupao u onoj bari ispred hotela?

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s