Zakon o mladima, za ili protiv?

Prema Nacionalnoj strategiji za mlade koja je doneta tek 2008. godine , “Mladi su osobe uzrasta od 15 do 30 godina starosti. Naša zemlja broji oko 1,5 miliona mladih, što u odnosu na ukupan broj stanovnika čini 20%“. Jako tužan statistički podatak, složićete se. Kako možemo uopšte da razmišljamo i da se borimo za neka prava i budemo legitimni kada smo u manjini? Stoga onda ova izjava iz strategije nema smisla “Mladi u Republici Srbiji su aktivni učesnici u svim sferama društvenog života i poseduju ista prava i mogućnosti da razvijaju svoje potencijale“.

Verovatno se i većina vodila ovim podatkom i stoga nam je trebalo toliko godina da pokrenemo izradu Zakona o mladima.

Ali hajde da se vratimo malo u prošlost. Neke početke „brige o mladima“ možemo pronaći više u domenu zdravlja i promocije zdravlja mladih. Vodeći principi promocije zdravlja i početak profesionalnog bavljenja promocijom zdravlja formulisani su na Prvoj međunarodnoj konferenciji o promociji zdravlja u Otavi 1986. godine, gde je doneta i čuvena Otavska povelja.

Poveljom iz Otave  je identifikovano nekoliko aspekata koji se odnose na promociju zdravlja: mentalno zdravlje, dobro oralno zdravlje,  seksualno zdravlje, pravilna ishrana, smanjenje pušenja, umereno konzumiranje alkohola, izbegavanje upotrebe droga i veća fizička aktivnost.

Navedena povelja je poslužila kao osnova za izradu Strategije za razvoj i zdravlje mladih, koja je doneta 2006. godine od strane Ministarstva zdravlja. Prednost konkretne strategije je taj što je statistički jako dobro opisala realno stanje zdravlja mladih, dok je veliki nedostatak upravo taj što su programi i akcioni planovi bez trunke ideje osmišljeni, a kamoli sprovedeni u delo.

Ministarstvo omladine i sporta donoseći Nacionalnu strategiju za mlade, po mom mišljenju, je bilo isuviše ambiciozno i slepo pred realnom situacijom u zemlji. Opet citiram „Glavni cilj Nacionalne strategije za mlade je taj da mlade koji su danas uzrasta preko 20. navršenih godina, a koji su imali tri godine kada su počeli prvi oružani sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije i koji su svo to vreme živeli u društvenoj izolaciji, depresiji, nasilju i siromaštvu, pruži sistemsku, organizovanu podršku radi građenja pozitivnijeg stava prema individualnoj budućnosti i budućnosti cele zemlje“.

Molim Vas, recite mi gde je ta silna podrška o kojoj pričate? Kako da prihvatimo odgovornost za to što smo punili državne kase skupim školarinama, završavali magistrature i doktorate i onda, kada smo bili ubeđeni da je ovome kraj, optimistično sa CV-jem u ruci čekali ispred firme monopolista da nam samo pogledaju CV, ne da nas pozovu na intrevju, samo da nam pogledaju!

Kako objašnjavate „odliv mozgova“, kako možete listom papira da se branite da nije vaša krivica ta da studenti konstantno traže prilike da pobegnu iz zemlje Srbije?

Nemojte nas, molim Vas, terati da čitamo vaše budalaštine. Bajke su nam bile dovoljne, kada smo bili deca. Ovo je stvarnost, mi mladi smo svesni, ali hajde da se ne lažemo, hajde da budemo iskreni prema sebi i drugima. Hajde da pre pisanja praznih papira sredimo situaciju u zemlji, pa možemo posle da pišemo šta nam je volja. Možemo i deklaracije i povelje i konvencije da pravimo, možemo se igrati do mile volje! Ali, nemojte se igrati s našom budućnošću. Jeste da nas je malo, svega 20%, ali neće ni vas biti. Ne budite sebični, imate i vi decu?

Baš nas briga ko je sve učestvovao u izradi strategije, koje radne grupe su danima ispijajući kafu i pušeći cigarete na stepenicama Ministarskih odaja prionule na plastično objašnjavanje šta mladima treba i šta ćete nam obezbediti.

Navod iz Strategije “Mladi u Republici Srbiji bi trebalo da predstavljaju tranzicione lidere, budu nosioci evropskog duha promena i da aktivno doprinose procesima odlučivanja“.  O kakvoj crnoj Evropi pričate kada polovina mladih u poslednjih osam godina nije moglo sebi da priušti letovanje u inostranstvu. Mi nismo videli E od Evrope. Kako da učestvujemo u procesu odlučivanja kada svoje poslove čuvate kao poslednji komad babinog zlata?

Kako ocenjujete podatak da čak ne možemo da imamo zdravstveno osiguranje, ako odbijemo edukativni trening za koji smo se slučajno prijavili preko Nacionalne službe za zapošljavanje (posle saznali da je smešan i odustali). Kako objašnjavate uskraćivanje prava na zdravstveno osiguranje od 6 meseci, u ovom slučaju?

Ma dajte, nemojmo da mešamo babe i dede … Ne možemo pošteno ni da se lečimo, a bolesni smo, veoma smo bolesni.  I ne, nismo bolesni zbog nepravilne ishrane, nefizičke aktivnosti, konzumiranja psihoaktivnih supstanci, zaraznih ili nezaraznih bolesti – bolesni smo zbog vaše krimi politike!

I u ovim uslovima vi ovih dana razmatrate predlog zakona o mladima. Opet želite da nam servirate lagarije, u primamljivom omotu. U saopštenju Vlade RS govori se da “u osnovna načela na kojima se zakon zasniva podrška mladima, jednakost i zabrana diskriminacije, jednake šanse, jačanje svesti o značaju mladih i njihovoj društvenoj ulozi, aktivno učešće mladih, kao i odgovornost i solidarnost mladih. Predloženo je i obrazovanje Saveta za mlade pri vladi, kao savetodavnog tela, koje bi činili predstavnici organa državne uprave (naravno još jedna plata) u čijem su delokrugu oblasti od interesa za mlade, pokrajinskog organa, udruženja i saveza, lokalnih kancelarija za mlade i ugledni stručnjaci. Za primenu zakona u ovoj godini nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu, dok će se sredstva za  2012. i 2013. godinu obezbeđivati u skladu sa primanjima i fiskalnim mogućnostima budžeta”.

Izvinite molim Vas, da li ćete nekoga ko čeka na posao u domenu kojim se bavite zaposliti u tim silnim Savetima, organima, bubrezima, ganglijama i živcima? Ako imate sredstva u budžetu za to, naravno u skladu sa fiskalnim mogućnostima, evo ja se odmah prijavljujem. Ne čekam dugo na posao, ne očekujem od stranke da me zaposli, roditelji su mi tehnološki višak, nisam prepametna mada sam rečita, još nisam doktor nauka, ali ako mi platite školovanje lako ću postati i svi ćemo biti jedna srećna porodica!

Šta velite?

 

 

 

Advertisements

One thought on “Zakon o mladima, za ili protiv?

  1. Šta velim?
    Prvo velim da se (na žalost ili na sreću) Zakon o mladima NE BAVI zapošljavanjem, obrazovanjem, socijalnom politikom, zdravstvenom politikom ili siromaštvom mladih, time se bave neki drugi zakoni.
    Zakon o mladima (na sasvim opšti način) bavi se i definiše uslove i prostor za – učešće mladih u procesima donošenja odluka na raznim nivoima u državi, bavi se stvaranjem uslova za aktivizam mladih i za ponudu za slobodno vreme mladih.
    Loš? Dobar?
    Za sada mogu samo da govorim o sadržajima odredbi koje se debatuju, a samo njegova primena može pokazati postiže li cilj za koji je pisan.
    I samo ću jedan tvoj stav malko osporiti:
    „Kako možemo uopšte da razmišljamo i da se borimo za neka prava i budemo legitimni kada smo u manjini? “
    Pa – baš zato.
    Ja sam celog svog veka neka „manjina“ – u svakom od posla kojim sam se bavila, u društvu, u modelu koji mi je namenjen zato što društvo ima MODEL ZA ŽENE koji ih tretira sa puno diskriminatroskih parametara – ja sam žena, formalno sam deo od 52% posto polne većine u društvu, ali sam – ustvari uvek manjina kad treba donositi odluke o bilo čemu u društvu, uvek sam manjina kad predlažem promene takvog modela, uvek sam manjina kad zahtevam ravnomernu zastupljenost žena (mladih i starijih, svejedno) ili zahtevam ravnopravnost u društvu.
    To što sam manjina – ne znači da nisam u pravu.
    A demokratija NIJE samo vladavina većine, već je donošenje odluka većinim uz pažljivo slušanje glasa SVAKE manjine i stvaranja ravnomernog prostora u društvu za SVAKU manjinu. (To bi trebalo da se izgradi i za mlade odredbama ovog zakona.).
    Ja sam manjina zato što sam žena, mladi su manjina zato što brojem jesu manjina, ni jedno ni drugo NIJE osnov da se ne čuje naš glas, naš predlog ili zahtev za odlučivanjem u društvu, za ravnopravnim tretmanom. Zakoni koji se time bave su poput ovog o mladima koji se trenutno debatuje.O obezbeđivanju uslova za promenu društvenih modela je reč, ponekad to može kampanjama, ponekad mora zakonima.
    A vezano je (kao proces) za bolju ekonomsku situaciju, za bolje uslove u drugim sektorskim politikama. Ako se to ne vidi dovoljno dobro – odgovorni smo mi koji te zakone donosimo što ne pružamo dovoljno informacija.

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s