Paranoja

Magla u mom sećanju … Kao da nisam bila prisutna u trenucima koji su me pratili, koje sam živela. Kao da sam bila slučajni prolaznik koji posmatra sebe svojim očima. 

Osećam se tako ponekad. Gledam sebe i posmatram svoje pokrete koje nikada ne bih napravila. Osuđujem ih ponekad. Pokušavam da ih promenim, usmerim na drugu stranu, ali ruka se ne pomera … glas me ne čuje. Trudim se da skrenem sebi pažnju razbijajući lomljive predmete, ali i dalje ne primećujem. Zovem sebe, vrištim iz malog mozga, ali se ne čujem.

Vidim samo ono što me sprečava. Vidim kako stoji tu i ne pomera se. Htedoh da je upitam šta želi, zašto me proganja? Govorim joj da progovori, ali njene usne se ne miču. Nasmejem se … i nastavim dalje.

Opet je tu! Loša kopija mene me progoni  i daje mi do znanja nešto. Ali, šta? Napravi prvi pokret usmeren ka jednim očima. Pogledah ih iz radoznalosti i nastavih. Zaustavlja me i vraća u minutu kada sam pogledala. Pomislih, zar opet moram? Malo duže pogledah ponovo u te oči. Videh sebe. Zaprepastih se.

Zatim videh tebe i sebe … začudih se?! Što baš ti? Kako sam mogla da znam i da pokažem sebi baš tebe? Proganja me ovo pitanje … Tražih odgovor od druge sebe, ali mi ona ne dade. Samo je slegla ramenima i čula sam pesmu u svojim ušima. Nasmešila sam se. Setih se slušalica i tamne noći u mojoj sobi. Mesec je obasjavao moj prozor, a ja sam maštala o svom Mesecu. Zamislih želju i pogledah u daljinu, ali me ubrzo poznat zvuk prekine iz razmišljanja.

Naizgled obično pisanje, prica opuštena, neozbiljna. Ja i moje bubice … komplikator svoje vrste. Izmišljena prica u mojoj glavi. Previše nadanja i voda ceka na pad. „Ne smeš da dozvoliš da padne“, govori mi moje JA. Rekoh joj da ne zna šta priča, dok mi glas podrhtava.

Strah u očima. Tiha patnja. Nadanje. Jedan smešak i pogled u tvom pravcu. Moram da prestanem, ali me ona uvek odgovara od toga. Zna li nešto što ja ne znam? Kako da je upitam kada ne govori? Moram da čekam da mi pokaže to … ili da je izazovem da reaguje??

Nisam neki inicijator … U ovakvoj situaciji možda će ona inicirati pogled??? I ono što sledi posle njega!!

Ako je slučajno sretneš pusti je da te odvede do mene … samo će ti pokazati put. Biće vrlo tiha, ali prepoznaćeš je … u njenim očima ćeš videti mene.

Samo prati pogled …..            

Advertisements

4 thoughts on “Paranoja

  1. Negde od sredine si se prebacila na drugo lice (ti) i ja ne skontah do kraja o kome bi to moglo da bude reči, a bez toga ni ne skontah zbog čega ili koga se plašiš. Jel to neka draga osoba ili neka „treća“ ti? Ne očekujem ime i prezime, ali makar neki mali hint. 🙂

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s